Cirkulatorni sistem je vitalni deo našeg organizma koji omogućava život svakoj ćeliji. U njegovom centru je srce, koje kao pumpa pokreće krv kroz arterije, vene i kapilare.
Ovaj sistem ima ključnu ulogu – doprema kiseonik i hranljive materije do svih delova tela, a odnosi štetne materije i proizvode metabolizma. Zahvaljujući usklađenom radu srca i krvnih sudova, svaka ćelija dobija sve što joj je potrebno za normalno funkcionisanje.
Šta je cirkulatorni sistem?
Cirkulatorni sistem je organski sistem koji se sastoji od srca, krvnih sudova i krvi.
Ovaj sistem neprekidno radi tokom celog života, transportujući približno 5 litara krvi kroz telo. Ovaj konstantni protok omogućava da kod prosečne odrasle osobe srce pumpa oko 7.200 litara krvi dnevno, što znači da krv napravi kompletnu cirkulaciju kroz telo oko 1.000 puta u jednom danu.
U centru ovog sistema nalazi se srce, koje svojom snagom pumpa krv kroz dva glavna kružna toka. Prvi od njih je mali (plućni) krvotok, kroz koji krv putuje od srca do pluća i nazad, dok drugi, veliki (sistemski) krvotok, omogućava da krv stigne do svakog dela tela.
Na početku tog puta nalaze se arterije, čvrsti i elastični sudovi koji nose krv bogatu kiseonikom od srca prema tkivima. Nakon što krv preda kiseonik i hranljive materije tkivima, ona se vraća nazad ka srcu kroz vene, sudove sa tanjim zidovima.
Između arterija i vena smešteni su najsitniji krvni sudovi – kapilari, kroz čije tanke zidove se vrši razmena materija između krvi i okolnog tkiva.
Kako funkcioniše cirkulatorni sistem?
Srce ritmički pumpa krv kroz telo neverovatnom snagom. Ova snaga se ogleda u svakom otkucaju, kada srčani mišić stvara pritisak od oko 120 milimetara živinog stuba, što omogućava krvi da stigne do najudaljenijih delova tela za manje od jednog minuta.
Ova moćna pumpa nije uvek iste snage – rad srca se stalno prilagođava našim potrebama. Tako u mirovanju srce pumpa oko 5 litara krvi u minutu, dok se tokom intenzivnog vežbanja ova količina povećava čak pet puta.
Sve ove složene procese precizno kontroliše nervni sistem, koji neprestano prilagođava rad cirkulacije različitim situacijama.
Tako kada ujutru ustanemo iz kreveta, nervni sistem odmah reaguje stežući krvne sudove u nogama kako bi sprečio da se krv u njima nakupi. Slično tome, kada jedemo, nervni sistem šalje signal krvnim sudovima u crevima da se prošire i prime više krvi potrebne za varenje.
Problemi cirkulatornog sistema
Povišen krvni pritisak je jedan od najčešćih problema koji pogađa cirkulatorni sistem. Kada je pritisak stalno povišen, on polako oštećuje zidove krvnih sudova i previše opterećuje srce.
Ovakvo stalno opterećenje vremenom dovodi do toga da srčani mišić zadebljava i sve teže radi, što na kraju može da izazove ozbiljna srčana oboljenja.
Pored povišenog pritiska, na cirkulatorni sistem mogu da negativno utiču i druga stanja, poput arteroskleroze, koja nastaje kada se masnoće i kalcijum gomilaju na zidovima arterija. Od ovih naslaga prolaz za krv postaje sve uži, pa organi dobijaju manje kiseonika i hranljivih materija.
Problemi se javljaju i u venama, naročito u nogama, gde gravitacija otežava povratak krvi ka srcu. Zbog toga se vene vremenom šire i izvijaju ispod kože, stvarajući plavičaste, izuvijane krvne sudove koji otežavaju svakodnevni život.
Sam sastav krvi takođe može biti uzrok zdravstvenih problema, kao npr. u slučaju anemije, kada telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina za prenošenje kiseonika. Tada ceo organizam slabi i brzo se zamara jer tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika.
Uticaj cirkulacije na seksualne odnose
Kada dođe do seksualnog uzbuđenja, nervni sistem šalje signale koji šire krvne sudove, posebno u genitalnom području.
Ovaj pojačan protok krvi omogućava erekciju i penisa i klitorisa, a kod žena dolazi i do povećane vlažnosti.
Sa početkom seksualne aktivnosti srčani puls značajno raste, a krvni sudovi se dodatno šire. Zbog ubrzanog rada srca i proširenih krvnih sudova, više kiseonika i hranljivih materija stiže do svih delova tela.
U trenutku orgazma cirkulatorni sistem doživljava najintenzivnije promene. Srce tada najbrže radi, arterije su maksimalno proširene, a mišići se ritmično stežu i opuštaju, što dodatno podstiče protok krvi kroz telo.
Ako osoba ima oštećene ili sužene krvne sudove, ovaj prirodni proces se narušava jer krv teže stiže do genitalnog područja. Kod muškaraca ovo najčešće dovodi do problema sa erekcijom, a kod žena do smanjene osetljivosti i vlažnosti.
U takvim slučajevima, masaža kao deo predigre može značajno da poboljša cirkulaciju i protok krvi.
Kako da poboljšate cirkulaciju?
Iako mnogi veruju da je zdravlje cirkulatornog sistema isključivo zapisano u našim genima, činjenica je da su svakodnevne navike najbitniji faktor koji određuje njegovo stanje.
Naš način života, od toga šta jedemo do toga koliko se krećemo, ima mnogo veći uticaj na stanje srca i krvnih sudova, pa čak i male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno da poboljšaju zdravlje našeg cirkulatornog sistema.
Fizička aktivnost
Tokom fizičke aktivnosti srce brže pumpa krv kako bi mišićima obezbedilo više kiseonika i hranljivih materija.
Ovo redovno opterećenje postepeno jača srčani mišić, baš kao što trening u teretani jača skeletne mišiće. Jače srce može da pumpa više krvi sa manje napora, što smanjuje opterećenje cirkulatornog sistema tokom svakodnevnih aktivnosti.
Redovno vežbanje menja i same krvne sudove – oni postaju elastičniji i prilagodljiviji. Zbog veće elastičnosti krv lakše protiče kroz njih, što smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska. Zidovi krvnih sudova takođe postaju otporniji na oštećenja i stvaranje naslaga holesterola.
Svaka fizička aktivnost doprinosi zdravlju cirkulatornog sistema – bilo da je reč o trčanju, plivanju ili intimnim odnosima.
Tokom svih ovih aktivnosti srce jače pumpa, krvni sudovi se šire, a cirkulacija se poboljšava u čitavom telu. Zbog ovih promena krvni sudovi su bolje zaštićeni od oštećenja i začepljenja, pa je manji rizik od srčanog i moždanog udara.
Uticaj ishrane
Način na koji se hranimo direktno utiče na zdravlje naših krvnih sudova, a mediteranska kuhinja najbolje pokazuje kako ishrana može da poboljša stanje cirkulatornog sistema.
Osnova mediteranske ishrane su namirnice koje prirodno štite srce – maslinovo ulje svojim antioksidansima jača zidove krvnih sudova, dok omega-3 masne kiseline iz ribe smanjuju zapaljenske procese u telu.
Ipak, da bi ishrana imala puni pozitivan uticaj na krvni sistem, nije dovoljno osloniti se samo na pojedinačne namirnice poput maslinovog ulja ili ribe.
Potrebno je promeniti celokupan pristup ishrani, uključujući redovno konzumiranje integralnih žitarica, svežeg voća i povrća, uz smanjenje unosa mesa i mlečnih proizvoda bogatih zasićenim mastima.
Takođe, namirnice bogate cinkom, poput bundeve, i orašastih plodova pozitivno utiču na protok krvi u intimnim delovima tela.
Za zdravlje srca posebno je važno da zasićene masti iz putera i punomasnih mlečnih proizvoda zamenimo nezasićenim mastima iz maslinovog ili suncokretovog ulja. Ove promene u ishrani, kada se primenjuju dosledno, značajno smanjuju rizik od srčanih oboljenja.
Izbegavajte ove navike
Od svih navika koje štete našem zdravlju, pušenje najviše ugrožava cirkulatorni sistem.
Kada dim cigarete uđe u telo, nikotin odmah počinje da sužava krvne sudove, što prisiljava srce da jače pumpa krv kroz sužene prolaze.
Ovo je samo početak štete, jer dim cigarete sadrži preko 7000 različitih hemijskih jedinjenja. Ove štetne materije polako ali sigurno oštećuju unutrašnje zidove krvnih sudova, ostavljajući za sobom ožiljke i neravnine.
Na ovim oštećenim mestima se vremenom nakupljaju masne naslage, a mogu se stvoriti i opasni ugrušci koji blokiraju protok krvi i izazivaju srčani ili moždani udar.
Posebno opasan sastojak duvanskog dima je ugljen-monoksid, koji nanosi dvostruku štetu cirkulatornom sistemu. Ovaj otrovni gas se vezuje za crvena krvna zrnca čak 200 puta jače nego kiseonik.
To znači da crvena krvna zrnca, umesto da prenose kiseonik do tkiva, postaju zarobljena ugljen-monoksidom. Zbog toga tkiva u telu dobijaju mnogo manje kiseonika nego što im je potrebno. Srce pokušava da reši ovaj problem tako što još jače pumpa krv, što ga dodatno iscrpljuje.
Pored pušenja, i alkohol može ozbiljno da naruši zdravlje cirkulatornog sistema kada se konzumira u većim količinama.
Redovno konzumiranje više od dva alkoholna pića dnevno ne samo da podiže krvni pritisak i opterećuje srce, već može dovesti i do problema sa seksualnim životom zbog smanjenog protoka krvi u genitalnom području.
