Lubrikanti sa ukusima na prvu loptu možda deluju interesantno. Za razliku od običnih, oni imaju unikatan miris, ukus, i zvuče kao nešto što bi moglo da osveži stvari u spavaćoj sobi.
Ali kad se pogleda šta sve ide u njih, postavlja se pitanje koliko su zapravo dobar izbor.
Šta se nalazi u lubrikantima sa ukusima?
Lubrikanti sa ukusima sadrže brojne dodatke koji nemaju nikakvu funkciju kada je u pitanju zdravlje sluzokože.
Arome, zaslađivači i boje koje su sastavni deo ovih proizvoda se ne dodaju zato što su korisni, već isključivo zbog ukusa i mirisa. Problem je što upravo ti sastojci mogu da naruše prirodnu ravnotežu u vagini.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Obstetrics & Gynecology pokazalo je da žene koje koriste proizvode sa aromatizovanim supstancama ili drugim veštačkim aditivima unutar vagine imaju značajno veći rizik od gljivičnih i bakterijskih infekcija, uključujući i bakterijsku vaginozu i kandidijazu.
Ovo su neki od potencijalno štetnih sastojaka koji se često nalaze u lubrikantima sa ukusima:
- Glicerin – razlaže se u jednostavne šećere, što može da podstakne razvoj gljivica.
- Veštački zaslađivači (npr. saharin) – mogu da naruše mikrofloru i poremete pH vrednost vagine.
- Veštačke arome i boje – mogu da izazovu svrab ili peckanje.
- Propilen glikol i parabeni – kod nekih osoba izazivaju crvenilo, osećaj nelagodnosti i suvoću.
Takvi sastojci nisu nužno štetni za sve, ali kada se koriste na osetljivoj sluzokoži, rizik od iritacije i infekcije značajno raste. Pogotovo ako se proizvod koristi češće, ili ako je barijera kože već narušena.
Kako ti sastojci utiču na vaginalni balans?
Vaginalna sluzokoža je prirodno zaštićena složenim sistemom korisnih bakterija, najviše laktobacila, koji proizvode mlečnu kiselinu i tako održavaju blago kiseo pH.
Ova sredina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama i stvara barijeru protiv infekcija. Kada se naruši pH ili mikrobiološka ravnoteža, povećava se rizik od gljivica, bakterijske vaginoze i drugih iritacija.
Glicerin se često koristi kao ovlaživač i zaslađivač u lubrikantima. Iako sam po sebi nije toksičan, u vagini se razlaže na jednostavne šećere koji mogu da hrane gljivice poput Candida albicans. Zbog toga su lubrikanti koji sadrže glicerin povezani s većom učestalošću gljivičnih infekcija, posebno kod žena koje su im već sklone.
Veštački zaslađivači, poput saharina, ne razlažu se na isti način kao glicerin, ali mogu da utiču na mikrofloru. Iako se ne metabolišu u šećere, prisustvo stranih hemijskih jedinjenja u osetljivoj zoni može da dovede do disbalansa u broju i vrsti bakterija.
Veštačke arome i boje nemaju nikakvu korisnu funkciju u lubrikantu osim senzorne. Međutim, ti molekuli mogu da budu iritansi, posebno kada dođu u kontakt sa sluzokožom. Reakcije na veštačke arome i boje su ili trenutne (poput peckanja i svraba), ili odložene, u vidu suvoće, i osipa.
Propilen glikol i parabeni koriste se da produže trajnost proizvoda i stabilizuju formulu.
Međutim, propilen glikol je poznat po tome što može da naruši lipidnu barijeru kože, što znači da sluzokoža postaje ranjivija i osetljivija. Parabeni, iako u malim dozama ne izazivaju reakcije kod svih, kod osetljivih korisnica mogu dovesti do upala, suvoće i crvenila.
U kontekstu vaginalnog zdravlja, svi ovi sastojci imaju jednu zajedničku osobinu – nisu tu zato što pomažu telu, već zbog ukusa, mirisa ili izgleda proizvoda.
Nisu ni svi bezukusni lubrikanti bezbedni
Čak i kada lubrikant nema ukus ili miris, to ne znači da je automatski bezbedan za upotrebu.
Mnogi komercijalni proizvodi koji se reklamiraju kao „univerzalni” sadrže iste ili slične problematične sastojke. Glicerin je čest i u običnim, bezukusnim lubrikantima, kao i parabeni, propilen glikol, boje i razni konzervansi.
Još jedan problem je nedostatak kontrole i transparentnosti. Neki proizvodi sadrže dodatke koji nisu jasno navedeni ili se nalaze pod nazivima koji prosečnom korisniku ne znače mnogo. To otežava izbor, jer sastav ne znači mnogo ako nije jasno kom tipu kože ili sluzokože je namenjen.
Takođe, činjenica da je neki proizvod široko dostupan ili često reklamiran ne znači da je dobar. Vaginalna sluzokoža zahteva pažljiv izbor, i ono što „prolazi” za druge tipove kože, ne mora biti pogodno za intimnu regiju.
Zato je važno da izaberete lubrikant koji je formulisani tako da poštuje prirodni balans tela.
Postoji alternativa koja ne narušava ravnotežu
Nadamo se da je sada jasnije koliko sastav lubrikanta može da utiče na vaginalno zdravlje.
Proizvodi koji sadrže glicerin, veštačke zaslađivače, arome, boje ili iritirajuće konzervanse mogu da naruše pH, oštete sluzokožu i dovedu do infekcija. Ali to ne znači da lubrikanti kao kategorija treba da se izbegavaju, već samo da treba pažljivo birati.
SKLIZ je napravljen sa ciljem da pruži udobnost, ali bez rizika. On ne sadrži ništa što bi hranilo gljivice, remetilo mikrofloru ili iritiralo sluzokožu. Umesto toga, sadrži biljne sastojke koji podržavaju prirodne procese tela.
U njegovom sastavu su hijaluronska kiselina, aloe vera, neven, kamilica, bokvica, bela žalfija i alantoin, koji su poznati po svom umirujućem, regenerativnom i zaštitnom delovanju. Ova kombinacija hidrira, štiti i neguje, bez lepljivosti, bez tragova, i bez potrebe za ispiranjem.
Pored toga što je bezbedan za svakodnevnu upotrebu, SKLIZ ima antibakterijska, antigljivična i antivirusna svojstva, a njegova tekstura je gotovo identična prirodnoj vlažnosti vagine. To znači da ne stvara osećaj stranog tela, već se u potpunosti stapa sa sopstvenim sekretom.
Ako si do sada koristila lubrikante koji mnogo obećavaju a malo toga zaista pružaju, vreme je da isprobaš SKLIZ.
Ako si do sada koristila lubrikante koji mnogo obećavaju a malo toga zaista pružaju, vreme je da isprobaš SKLIZ. A evo i nekoliko utisaka zadovoljnih korisnica koje to potvrđuju:
